Ugovor koji menja sudbinu naših penzionera: Obezbeđuje hranu i negu, ali i prenosi stan - evo šta morate da znate
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ugovor o doživotnom izdržavanju obezbeđuje pomoć i negu do kraja života, a imovina prelazi na davaoca tek posle smrti primaoca.
- Pre potpisivanja treba precizno navesti obaveze davaoca, pravo stanovanja i proveriti vlasništvo nad nekretninom.
- Ugovor mora biti overen kod javnog beležnika, a naslednici mogu tražiti poništaj u posebnim zakonskim rokovima.
Jedna od mogućnosti o kojoj se često govori jeste ugovor o doživotnom izdržavanju. Zauzvrat za brigu i izdržavanje do kraja života, penzioner se obavezuje da posle smrti davaocu izdržavanja ostavi određenu imovinu. Ipak, ono što na prvi pogled deluje kao jednostavan dogovor može da ima ozbiljne posledice po stan, kuću i porodične odnose.
Šta je zapravo ugovor o doživotnom izdržavanju?
Ovaj ugovor podrazumeva da jedna osoba, primalac izdržavanja, dobija brigu i pomoć tokom života, dok se druga, davalac izdržavanja, obavezuje da tu pomoć pruža. Zauzvrat, posle smrti primaoca na davaoca prelazi vlasništvo nad tačno određenom imovinom ili drugim pravima navedenim u ugovoru. To može biti stan, kuća, zemljište ili druga imovina koju primalac poseduje u trenutku potpisivanja.
Važno je da penzioneri znaju da ovo nije isto što i običan dogovor sa rođakom da im povremeno donosi namirnice ili plaća račune. Ugovor stvara pravne obaveze koje traju do smrti primaoca izdržavanja, a davalac ne dobija imovinu odmah, već po pravilu tek nakon smrti osobe o kojoj se stara. Upravo zato je važno da obe strane unapred znaju šta se od njih očekuje.
Hrana, lekovi, računi i nega: šta sve mora da obezbedi davalac?
Mnogi misle da se izdržavanje svodi na mesečno davanje određene sume novca, ali zakon predviđa mnogo širu obavezu. Ako ugovorom nije drugačije određeno, davalac treba da obezbedi stanovanje, hranu, odeću, obuću, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i novac za svakodnevne potrebe. Zato je važno da se u ugovoru precizno navede šta će davalac konkretno raditi i koje troškove će snositi.
Na primer, nije dovoljno napisati da će neko „brinuti o starijoj osobi“. Mnogo je sigurnije navesti da li će donositi namirnice, kupovati lekove, plaćati račune, voditi primaoca kod lekara, pomagati u kući ili obezbeđivati negu kada se zdravstveno stanje pogorša. Što su obaveze jasnije napisane, manje je prostora za kasnije nesporazume i rasprave.
Stan ne prelazi odmah u tuđe ruke
Jedna od najvažnijih stvari koju penzioneri moraju da razumeju jeste da se vlasništvo nad imovinom, po pravilu, prenosi tek posle njihove smrti. To znači da primalac izdržavanja tokom života ostaje vlasnik imovine obuhvaćene ugovorom. Ipak, pre potpisivanja treba proveriti vlasništvo u katastru i tačno navesti šta se prenosi, naročito ako je nekretnina u suvlasništvu ili postoji više vlasnika.
Ako penzioner želi da do kraja života ostane u svom stanu ili kući, to treba posebno i jasno urediti ugovorom. Ne treba se oslanjati na usmena obećanja poput „ne brini, ostaješ tu dokle god želiš“. Sve što je važno za sigurnost starije osobe, uključujući stanovanje, korišćenje prostorija i eventualnu negu u kući, treba da bude precizirano u dokumentu.
Potpisivanje kod notara nije obična formalnost
Ugovor o doživotnom izdržavanju mora da bude zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene isprave, što znači da nije dovoljno da dve osobe same napišu dogovor i potpišu ga ili da samo overe potpise. Javni beležnik ima obavezu da ugovornike posebno upozori na pravne posledice, naročito na činjenicu da imovina obuhvaćena ugovorom neće ući u zaostavštinu i da se iz nje ne mogu namiriti nužni naslednici.
Zato penzioneri ne bi trebalo da potpisuju dokument koji nisu pročitali ili koji ne razumeju. Ako im je neki deo nejasan, treba da traže objašnjenje, a mogu i da se prethodno posavetuju sa nezavisnim advokatom. Posebno treba obratiti pažnju na to koja imovina se prenosi, koje obaveze preuzima davalac i da li su zaštićeni pravo stanovanja i svakodnevne potrebe primaoca.
Da li deca i unuci mogu da traže svoj deo?
Ovo je možda i najosetljivije pitanje za porodice. Imovina koja je obuhvaćena punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi u ostavinsku raspravu, pa se iz nje ne namiruje ni nužni deo dece, supružnika i drugih nužnih naslednika. Drugim rečima, deca ne mogu automatski da traže deo stana ili kuće samo zato što bi ih nasledila da ugovor nije postojao.
Međutim, ne znači da je svaki ugovor nedodirljiv. Zakon predviđa mogućnost da naslednici traže poništaj ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor za davaoca nije predstavljao nikakvu neizvesnost, odnosno ako je praktično bilo izvesno da će imovina brzo preći na njega. Za takav zahtev važe posebni rokovi: godinu dana od saznanja za ugovor, ali najkasnije tri godine od smrti primaoca. Rok od godinu dana ne može početi da teče pre njegove smrti.
Može li ugovor da se raskine?
Ako odnosi između primaoca i davaoca postanu toliko poremećeni da zajednički odnos više nije podnošljiv, svaka strana može od suda da traži raskid. Isto važi i kada se okolnosti toliko promene da je ispunjavanje ugovora postalo znatno otežano. Sud u takvim slučajevima može da raskine ugovor ili ponovo uredi odnose između ugovornih strana.
Zato je važno da primalac izdržavanja ne ćuti ako davalac ne ispunjava dogovorene obaveze. Treba čuvati račune, poruke i drugu dokumentaciju koja može da pokaže šta je dogovoreno i da li je dogovor poštovan. Ako nema pomoći, hrane, lekova ili nege koji su predviđeni ugovorom, najbolje je što pre potražiti pravni savet, umesto čekati da problem postane još veći.
Šta ako davalac izdržavanja umre pre penzionera?
I na ovu situaciju zakon daje odgovor. Posle smrti davaoca, njegove obaveze mogu da pređu na supružnika i potomke koji su pozvani na nasleđe, ali samo ako pristanu da nastave ugovor. Ako ne prihvate obaveze, ugovor se raskida, a oni ne mogu da traže naknadu za ranije pruženo izdržavanje. Zato je korisno unapred razgovarati o tome šta bi se dogodilo ako davalac više ne bude u mogućnosti da se stara o primaocu.
Šta obavezno proveriti pre potpisivanja?
Najvažnije je da penzioner ne donosi odluku pod pritiskom, iz straha od samoće ili zato što mu je neko obećao da će „sve biti rešeno“. Pre potpisivanja treba proveriti vlasništvo nad nekretninom, pažljivo pročitati svaku odredbu, precizirati obaveze davaoca i urediti pravo stanovanja. Ako je davalac ustanova, agencija ili osoba koja se profesionalno stara o primaocu, zakon predviđa i prethodnu saglasnost nadležnog organa starateljstva, bez koje je takav ugovor ništav.
Da zaključimo, ugovor o doživotnom izdržavanju može da bude dobro rešenje za starije osobe kojima je potrebna sigurnost, pomoć i nega, ali nije odluka koja se donosi preko noći. Za penzionera je najvažnije da zna šta daje, šta dobija i ko će zaista biti uz njega kada mu pomoć bude najpotrebnija.
Stan ili kuća često su najveća imovina koju čovek ima, pa pre potpisivanja treba odvojiti vreme za razgovor sa javnim beležnikom i nezavisnim advokatom. Bolje je postaviti deset pitanja više nego kasnije shvatiti da je jedan potpis promenio mnogo više nego što se očekivalo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.